Buđenje 2016
Čovek je zimsko biće… ma koje doba godine da je, on na sebi ima slojeve i slojeve kreirane persone, koja ga štiti od spoljnog sveta. Retki su trenutci kada možemo videti potpunu iskrenost neke osobe, a trenutak buđenja je jedan od njih. Fotograf, kada pravi portret, pokušava da uhvati masku, da uzme njen otisak, da je zabeleži i upiše u večnost.
“Buđenje” je pokušaj da se ta maska prevaziđe, da se transcenduje iza tog lika, osmišljenog i postavljenog pred javnost, i da se uhvati suština iza nje. “Buđenje” je serija “portreta” nastalih u jutrima, u trenucima buđenja, trenucima kada postajemo svesni stvarnosti. Pre prve jutarnje kafe, pre umivanja, pre bilo čega... To je deo sekunde zabeležen na filmu. U periodu od 2009. do 2016. godine koristio sam poverenje svojih prijatelja, koji su mi dozvolili da ih upoznam i zabeležim u jednom od intimnijih momenata, buđenju. Kod nekih sam ostajao da prespavam, a kod nekih sam dolazio u ranim jutarnjim satima, znajući da tada još nisu budni.
Tih prvih petnaest minuta, u kojima su bili potpuno nesvesni mog prisustva, meni je bilo sasvim dovoljno da zabeležim željeni trenutak i emociju. Posmatrajući fotografije osećamo se pomalo voajerski, kao da smo nepozvani zakoračili u nečiju intimu, a onda - potpuno neočekivano – subjekt probija “četvrti zid" i stavlja nam do znanja da je svestan našeg prisustva i da smo tu samo zato što nam je on to dozvolio. “Buđenje” ne traži odgovor niti zaključak, ono nije konačno.
Nemanja Maraš